Verovatno jos jedna tipicna prica iz savremenog zivota...izgubila sam se...vise ne znam ko sam..sta zelim...nekada sam bila srecan ...i sad me moja deca cine srecnom samo negde u meni je taj osecaj...vise se ne smejem kao nekad...nestalo je sve sto me je pre cinilo pozitivnom...nema vise moje harizme...    Da krenem odpocetka  imam 30 god, majka sam imam prelepog i pametnog sina koji ima 9 god i cerkicu isto tako lepu i pametnu od 6 god, supruga koji radi u braku smo  10  god a zabavljali smo se pe toga 5 god...uglavnom vec pola svog zivota sam sa njim...bio je i verovatno ce ostati ljubav mog zivota. Totalno smo razliciti ali ipak smo uspeli opstaiti ...iako jako tesko.... Evo ni sad ne znam sta i odakle da krenem da pisem...ali definitvno sam odlucila da ovde pise jer nemam vise u nikoga povrenja, nestale su prave dugarice...prijatelji...sta je to uopste??? Znam da se danas samo ljudi raduju ako si nesrecan, propadas, da gledaju da te ocrne i zeznu ako je kako moguce sto vise....tako je i moj zivot, brak i sve doslo do dna zahvaljujuci ljudima iz nase okoline...ne mogu ih nazvati prijateljima jer da su to bili ne bi nam se tako sta ni desilo...ali naravno mi smo sami najvise krivi Frown. Toliko danas od mene..vreme je za spremanje kuce...rucka..odlaska po decu u skolu i sve ostale svakodnevne obaveze jedne majke, supruge, domacice....